Према досадашњим истраживањима, највеће војно насеље из античког  периода, на овој територији,  био је ''Латински град'' или Велико градиште, северозападно од Јабланице. Град се налазио на брду између Радовањске реке и њене притоке Средње реке, на висини од око 500 метара и био је заштићен градским зидинама. Остаци бедема пружају се од подножја до врха, на чијем платоу се разликују рушевине куле. У северозападном делу подножја виде се остаци доњег града до кога је водио пут пробијен кроз стену. 

Највероватније да је овај град касније био средиште Црне Реке у 14. и 15. веку и да је подигнут на темељима римског утврђења што сведоче нађене античке опеке. Предање о турском освајању града и покољу збега (Милан Ђ. Милићевић) потврђују тамо нађена ђулад. У близини овог сасвиом неиспитаног града налази се црквиште Светог Јована, а неколико километара даље је манастир Крепичевац.

Овај археолошки локалитет проглашен је за културно добро на основу Одлуке СО Бољевац, број 633-495/80-07 од 15. маја 1980. године.